EP3: Invazivne vrste mogu izazvati značajne ekološke promene u okolini
Apr 29, 2025 - 23:30
The Drying Plain
U poslednjih nekoliko godina mogli smo primetiti da se u Mađarskoj pojavljuje sve više nepoznatih, nikada ranije viđenih vrsta insekata, poreklom iz drugih zemalja, ili čak sa drugih kontinenata – često u ogromnom broju. Početkom jeseni gotovo je postalo uobičajeno da u medijima čitamo o masovnoj pojavi invazivnih stenica, što ne samo da izaziva neprijatnosti među stanovništvom, već nanosi i ozbiljnu štetu u poljoprivredi, posebno u uzgoju povrća i voća.
Pojava invazivnih insekata u Mađarskoj nije nova pojava. Prva poznata štetočina ovog tipa bila je filoksera, koja se pojavila 1870-ih i izazvala katastrofalne štete u mađarskim vinogradima. Upravo pojava ovog invazivnog insekta i potreba za borbom protiv njega doveli su do osnivanja Mađarskog filoksera društva, iz kog je kasnije proizašao Institut za zaštitu bilja – prvi naučni institut Mađarske akademije nauka. Sredinom 20. veka Institut je intenzivno istraživao životni ciklus još jedne invazivne vrste – krompirove zlatice – kako bi razvili strategije zaštite.
Ovo je treća epizoda naše šestodelne podkast serije Ravnica koja se suši, a koja se bavi dubokim uticajima klimatskih promena u Mađarskoj i u Vojvodini, kao i pitanjima prilagođavanja na promene u životnoj sredini. U ovoj epizodi uz pomoć četvoro ekologa, istražujemo kakvu štetu invazivne vrste insekata nanose poljoprivredi, kakve zdravstvene rizike nose sa sobom, i na koji način se protiv njih možemo efikasno boriti.
Credits
Voditelj i narator: Ljudmila Janković Gubik
Novinarski rad: Gergelj Nađ
Dizajn zvuka: Dominik Tar
Montaža: Andraš Tot i Alexander Damiano Ricci
Grafika: Jonaš Robert Tot
Executive producer: Ana Ribera
Production coordinator: Alexander Damiano Ricci
Resources
Related Content
EP1: Ravnica koja se suši
Apr 16, 2025 - 23:59
Naša okolina se ubrzano menja i u isto vreme menja se i vegetacija. Mnogi kažu da Mađarska polako “klizi u mediteransku klimu”. Da li je to zaista tako? Naša percepcija nije uvek tačan pokazatelj onoga što se dešava. S jedne strane, jer ekstremne promene bolje primećujemo nego polako, ali stalno prisutne trendove. S druge strane, često prirodu i klimu smatramo nečim na šta nemamo, ili nećemo imati uticaja.
Seriju započinjemo prikazivanjem perspektiva jednog mađarskog istraživača i jednog vizuelnog umetnika, koji se nezavisno bave istim temama: promenama u pejzažu i promenjenoj percepciji. Obojica istražuju istu stvar, samo iz različitih uglova, ljudski uticaj na okolinu u njegovoj zapanjujućoj meri, kao i moguće načine suočavanja sa tim. Njihova zajednička tačka je istraživanje, ali jedan koristi naučne metode, dok drugi primenjuje umetničku praksu zasnovanu na istraživanju. Često dolaze do vrlo sličnih rezultata, a njihovo razmišljanje pokazuje interesantne paralele.
EP1: Ravnica koja se suši
The Drying Plain
EP2: Od nestajanja godišnjih doba do suša koje traju mesecima
Apr 22, 2025 - 32:45
Dobrodošli u Ravnica koja se suši, seriju koju vam donose Qubit iz Mađarske i Fondacija Sloboda Štampe u okviru projekta WePod. U ovoj epizodi stražujemo poljoprivredno srce vojvođanske regije u Srbiji, gde su tradicionalni načini života pod pretnjom.
Vojvodina je poznata po svojoj bogatoj, plodnoj zemlji i snažnoj poljoprivrednoj baštini već generacijama. Kulture poput kukuruza i pšenice ovde hrane porodice vekovima. Ali sada, regija se suočava sa oštrom stvarnošću – klimatske promene pogađaju veoma snažno, a njihov uticaj se oseća u svakom kutku života. Od nestajanja godišnjih doba do suša koje traju mesecima, ljudi ovde su primorani da donose odluke koje su bile nezamislive pre samo nekoliko decenija.
Da bismo bolje razumeli ove promene, razgovarali smo sa Anom Prćić, inženjerkom poljoprivrede, Nemanja Pavlovićem koji je poljoprivredni inženjer i farmer, sa Jožef Šandorom, direktorom zemljoradničke zadruge i Erne Buranjom, poljoprivrednikom iz Sente.
EP2: Od nestajanja godišnjih doba do suša koje traju mesecima
The Drying Plain
Episode 3: Nem az a kérdés, hogy az invazív szúnyogok nálunk is elterjesztik-e a dengue-lázat, hanem az, hogy mikor
Apr 30, 2025 - 21:12
„Itt nem az a kérdés, hogy megjelenik-e nálunk, vagy esetleg kialakulhat-e nálunk a dengue fertőzés, csak az a kérdés, hogy mikor. És ez elsősorban attól fog függni, hogy alakul a mi tigrisszúnyog-állományunk” – mondja Kurucz Kornélia, a Pécsi Tudományegyetem Virológiai Nemzeti Laboratóriumának kutatója. Az ázsiai tigrisszúnyog az 1970-es években bukkant fel Európában; Magyarországon először 2014-ben észlelték. Az invazív szúnyogfaj mára stabil populációkkal bír Magyarországon, ahol a globális felmelegedésnek köszönhetően egyre barátságosabb környezetben találja magát.
Az inváziós rovarfajok nemcsak kellemetlenséget jelentenek, és nemcsak az egészségünket veszélyeztetik, hanem mezőgazdasági károkat is okoznak, miután hatalmas egyedszámban megjelennek egy új területen. Az inváziós kártevők terjedését nemcsak a globalizáció és a klímaváltozás segíti, hanem a természetes élőhelyek drasztikus visszaszorulása is.
Ez a Kiszáradó síkság, a Qubit és a vajdasági Sajtószabadság Alapítvány hatrészes podcastsorozatának harmadik epizódja. Ebben a részben négy magyar ökológus segítségével mutatjuk be az inváziós rovarok által jelentett egészségügyi és mezőgazdasági kockázatot, és utánajárunk, miként lehetne a mostaninál hatékonyabban és környezetbarátabb módon védekezni ellenük – amiből a szakemberek szerint immár nekünk, a lakosságnak is ki kell venni a részünket.
Episode 3: Nem az a kérdés, hogy az invazív szúnyogok nálunk is elterjesztik-e a dengue-lázat, hanem az, hogy mikor
The Drying Plain