EP5: Kakve ekološke uticaje imaju fabrike baterija?

U ovoj epizodi se vraćamo u severni deo Vojvodine, u Bačku Topolu, gde meštani pate zbog smrada lokalnih reka i fabrika. Zagađenje vode je veliki problem u gradu, pa smo razgovarali sa jednim lokalnim političarem i jednom organizacijom o upravljanju vodama i zagađenju u Srbiji. Takođe pokušavamo da shvatimo kakvu ulogu u svemu ovome ima klimatska kriza.
Smeštena u ravničarskom, močvarnom području, Bačka Topola i njena okolina poznate su po jednoj stvari – smradu. Ali želimo odmah da damo nekoliko objašnjenja. Prvo, obližnje farme pilića i pogoni za preradu rade bez odgovarajućih sistema za filtraciju, često ispuštajući otpadne vode iz fabrike i farmi direktno u vodu. Kao rezultat toga, mali grad je obavijen jakim neprijatnim mirisom, naročito tokom toplijih dana. Zatim, poseban problem je i potok Krivaja – reka koja prolazi kroz grad – koji takođe zaudara, jer je toliko zagađena da u njoj jedva da išta od ribe može da preživi. I na kraju, ali ne manje važno, do kraja leta 2024. godine, nivo vode u jezeru je takođe pao na rekordno nizak nivo zbog navodnjavanja i nedostatka padavina.

Dr. Peter Červenak kaže, razni zagađivači ispuštaju svoj otpad u reku. Grad Bačka Topola jeste izgradio postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ali još uvek nije očišćen stari tok reke. Zbog toga otpadne vode iz čitavog gradskog kanalizacionog sistema i dalje neprečišćene teku u Krivaju.

U Beograd smo se sastali sa Strahinjom Mačićem iz Polekola. Organizacija za političku ekologiju, poznata kao Polekol, je srpska advokatska grupa posvećena zaštiti životne sredine i promovisanju zelenih vrednosti u cilju koristi kako za ljude, tako i za prirodu. Jedna od njihovih značajnih inicijativa je „Pravo na vodu“, koja se fokusira na zaštitu vodenih resursa Srbije. Kako Strahinja kaže, jedan od najzapaženijih primera lošeg upravljanja vodama i ekološkog zanemarivanja u Srbiji je upravo reka Krivaja. Kao sporo tekući vodotok pod strogo regulisanim režimom protoka, Krivaja je podložna i osetljiva na zagađenje.

U poslednjih nekoliko godina mogli smo primetiti da se u Mađarskoj pojavljuje sve više nepoznatih, nikada ranije viđenih vrsta insekata, poreklom iz drugih zemalja, ili čak sa drugih kontinenata – često u ogromnom broju. Početkom jeseni gotovo je postalo uobičajeno da u medijima čitamo o masovnoj pojavi invazivnih stenica, što ne samo da izaziva neprijatnosti među stanovništvom, već nanosi i ozbiljnu štetu u poljoprivredi, posebno u uzgoju povrća i voća.

Pojava invazivnih insekata u Mađarskoj nije nova pojava. Prva poznata štetočina ovog tipa bila je filoksera, koja se pojavila 1870-ih i izazvala katastrofalne štete u mađarskim vinogradima. Upravo pojava ovog invazivnog insekta i potreba za borbom protiv njega doveli su do osnivanja Mađarskog filoksera društva, iz kog je kasnije proizašao Institut za zaštitu bilja – prvi naučni institut Mađarske akademije nauka. Sredinom 20. veka Institut je intenzivno istraživao životni ciklus još jedne invazivne vrste – krompirove zlatice – kako bi razvili strategije zaštite.
Ovo je treća epizoda naše šestodelne podkast serije Ravnica koja se suši, a koja se bavi dubokim uticajima klimatskih promena u Mađarskoj i u Vojvodini, kao i pitanjima prilagođavanja na promene u životnoj sredini. U ovoj epizodi uz pomoć četvoro ekologa, istražujemo kakvu štetu invazivne vrste insekata nanose poljoprivredi, kakve zdravstvene rizike nose sa sobom, i na koji način se protiv njih možemo efikasno boriti.

Európa egyik legnagyobb akkumulátorgyára, a 2023 óta épülő CATL Debrecen a helyiek tiltakozása ellenére a következő hónapokban üzembe állhat, miközben a tavalyihoz képest éppen mélyrepülésben van a magyarországi akkumulátorgyártás. A háromezer milliárd forint értékű gyár kezdeti termelési kapacitása 40, végső pedig 100 gigawattóra lesz – ami hatalmas energiaigénnyel, valamint vízigénnyel jár, utóbbi nagy részét a hűtési folyamat során használják föl.

Az akkugyárat nagyobb részt a Keleti-főcsatornából látják majd el vízzel, amit a Tisza táplál. Ezáltal a CATL gyára erősen függ majd a Tiszta vízhozamától, amit az országhatárokon túlnyúló vízgazdálkodási konfliktusok és a globális felmelegedés is súlyosan visszafoghat. „Más prioritások szempontjából böktek a térképre, hogy na, ide lesz telepítve ez a gyár, és ennek a telepítési helyhez kellett utána megtalálni és megvalósítani azokat az infrastrukturális kiegészítéseket, ami szükséges ahhoz, hogy ők működjenek” – mondja Ányos József vízépítő mérnök, a Debrecen és környékének ivóvízellátásáért felelő Debreceni Vízmű volt vezérigazgatója.

Ez a Kiszáradó síkság, a Qubit és a vajdasági Sajtószabadság Alapítvány hatrészes podcastsorozatának ötödik epizódja. Ebben a részben egy vegyészprofesszor és egy vízépítő mérnök segítségével járunk utána, hogy miért nagy az akkugyárak vízigénye, honnan lesz ez fedezhető a CATL üzeme esetén, és hogyan írhatják felül a vízgazdálkodási terveket a következő években és évtizedekben a klímaváltozás által okozott aszályok.